Robert Schumann

Robert Schumann
 (1810 – 1856)


Rodio se 8. juna 1810. godine u mestu Cvikau. Bio je pijanista, kompozitor, dirigent, organizator, pedagog i muzički kritičar. Kada je imao sedam godina počeo je da komponuje i svira klavir. 1820 godine upisuje gimnaziju i u tom period pokazuje naročito interesovanje za književnost, i sa drugovima organizuje književne večeri na kojima su se čitala, analizirala, i kritikovala dela nemačkih književnika Hofmana, Žan Pola , Lesinga, Tika i dr. U poslednjim godinama gimnazijskog školovanja javile su se karakteristične crte njegove ličnosti: povučenost, ćutljivost, skolonost ka maštanju i nagle promene raspoloženja.  Završivši gimnaziju upisuje pravni fakultet u Lajpcigu gde upoznaje klavirskog pedagoga Fridriha Vika i njegovu devetogodišnju ćerku Klaru, čije sviranje utiče na Šumana i budi u njemu želju da se posveti sviranju klavira. 






1830 čuo je u Frankfurtu Paganinija, i tom prilikom mu je postalo jasno da želi da postane veliki klavirski virtuoz. U želji da što pre uspostavi punu samostalnost prstiju, Šuman je tokom vežbanja, uz pomoć jedne sprave, držao visoko podignuti četvrti prst desne ruke, čime je izazvao trajno oštećenje tetive i time onemogućio sebi napredak u sviranju. Nakon toga se sa žarom posvećuje kompoziciji i štampa svoja prva klavirska dela. 1834. godine sa istomišljenicima osniva “Novi časopis za muziku” u kome kritikuje tadašnje salonske muzičare, koji su sprečavali prodor novih muzičkih ideja. U svojim člancima veličao je muziku Betovena, Šuberta, Šopena, Berlioza i time  omogućio njihovo umetničko delovanje. 


Među prvima je spoznao talenat Johanesa Bramsa i bodrio ga u ostvarenju njegovih muzičkih zamisli. Često je u svojim člancima, esejima, i kritikama upotrebljavao pseudonime Florestan, Euzebijus i Majster Raro, koji pokazuju dvojstvo kompozitorove ličnosti. 1843. godine postaje professor na konzervatorijumu u Lajpcigu, koji je osnovao F.Mendelson ,ali ubrzo zbog slabih nerava napušta ovaj poziv. Stvarao je dela na polju klavirske, kamerne i orkesterske muzike.

Šuman je bio jedan od najčudesnijih pesnika muzike, a klavir je bio instrument kome je posvetio najveći broj svojih dela. Većinu njegovih kompozicija za klavir čine ciklusi u kojima se sreću ličnosti ili situacije iz pesama, priča, komada, a pojedina dela su kao muzičke ukrštenice, čije se muzičke teme odnose na ljude ili mesta koja su bila važna u kompozitorovom umetničkom razvoju. Iz pera ovog velikana izašla su mnoga remek-dela pijanističke literature poput Abegg varijacija op.1,
Karnevala op.9, Simfonijskih etida op.13, Dečjih scena op.15, Krajslerijane op.16, Albuma za mlade op.68, itd. 

Pisao je solo-pesme na stihove Getea, Hajnea, Ajhendorfa , Šamisao i dr. Iza sebe je ostavio dva koncerta Koncert za klavir i orkestar a-mol op. 54 i Koncert za violončelo i orkestar a-mol op.129. Napisao je četri simfonije, i mnoštvo kvarteta, violinskih sonata, klavirska trija,k vartete i kvintete. Njegova najpoznatija vokalno-instrumentalna dela su: Manfred, Prizori iz Geteovog Fausta, i oratorijum Raj i Peri. Komponovao je i jednu operu Genoveva . Bogatstvo melodije, harmonska invencija i raznovrsna ritmika u njegovoj muzici, otvorile su put novim generacijama kompozitora. Šumanova muzička misao imala je uticaj ne samo na nemačke muzičare, nego i na muzičare širom Evrope. Njegova dela i danas upućuju mlade muzičare u tajne muzičkog stvaralaštva i predstavljaju neiscrpno izvorište sa koga se uči i saznaje o lepotama muzičke umetnosti. Šuman je preminuo 29. jula 1856.u duševnoj bolnici u Endenihu kod Bona.





Muzička škola “Kosta Manojlović” u Zemunu, u okviru projekta “Velike godišnjice 2010” organizovala je 22. maja 2010. godine kviz ,”Život i delo Roberta Šumana” za učenike II ,III, i IV razreda srednjih muzičkih škola u Srbiji. Tročlane ekipe iz muzičkih škola takmičile su se najpre u eliminacionom delu, koji je podrazumevao izradu testa. Prosek bodova sva tri člana ekipe bio je ostvareni rezultat škole. Šest najboljih ekipa učestvovalo je u finalnom delu kviza u kome su upotrebljena multimedijalna sredstva i softver koji su pripremljeni specijalno za ovaj projekat. U ovom kvizu učestvovali su i učenici naše škole: Nataša Zečević II razred, Tijana Vidaković III razred, Olivera Nikolić III, i rezervni član Andrijana Aćimović II razred i osvojili III nagradu. 


Tematsko veče sa multimedijalnim prezentacijama o Robertu Šumanu, sa posebnim osvrtom na njegove cikluse. “Album za mlade”, “Dečije scene,” i “Fantastični komadi” održaće Biljana Gorunović, pijanistkinja i vanredni professor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u novembru 2010. godine.


tekst pripremila:
prof. Mirjana Veljković



 
 
   


 
 
   

 
 
 
 

 


  


 





 





Comments