Frederic Chopin (1810 - 1849)
Frederik Šopen
Najistaknutiji
predstavnik poljske muzičke kulture i jedan od najznačajnijih
pijanista i kompozitora svih vremena.
U svojoj dvadesetoj
godini Šopen se seli u Pariz radi usavršavanja. Do tada je već
komponovao svoja dva klavirska koncerta. Bio je prvi zapadni
kompozitor koji je u klasičnu muziku uneo elemente slovenske muzike,
naročito u polonezama i mazurkama. Imao je problema sa zdravljem i
umro je sa 39 godina od tuberkuloze.
Šopen je komponovao
skoro isključivo klavirsku muziku koju je obogatio novim izražajnim
sredstvima. U ne tako brojna dela koja nisu pisana za klavir ubraja
se nekoliko orkestarskih i kamernih dela i sedamnaest poljskih
pesama za glas i klavir. Bio je jedinstven kao pijanista i izvođač
sopstvenih dela i sasvim osoben kao kompozitor.
Uveo je nova
tehnička sredstva u klavirsku fakturu i interpretaciju , kao i
slobodan duh i promenljivost tempa. Kod Šopena, tempo je elastičan,
a ne i apsolutno metronomski određen, što od izvođača traži
odmerenost i ukus.
U Šopenovoj muzici ništa nije sračunato
radi spoljašnjeg efekta. Zato izvođenje njegovih kompozicija
zahteva veliku izražajnost, osećaj za odmeren rubato, tehničku i
interpretatorsku spremnost.
Ostavio je opus od 74 dela koja
se granaju na ukupno 166 kompozicija koje po svojoj formalnoj
strukturi i poetskim obeležjima nemaju premca u klavirskoj
literaturi.
Njegovo stvaralaštvo deli se na 3 faze:
Prva
faza, mladalačka, obuhvata kompozicije koje je napisao u Poljskoj
(1816-1830) – od Poloneze u ge molu do Valcera u a molu op. 34, br.
2, objavljen u Lajpcigu 1831 god.
U drugoj fazi (1831-1840)
izdvajaju se Skerco u ha molu, prve dve balade, prelidi i Sonata u be
molu.
Treći, pozni period obeležavaju Sonata u ha molu,
Barkarola i Poloneza-fantazija.
Jednu grupu Šopenovih dela
sačinjavaju zbirke igara:
13 poloneza, 56
mazurki, 15 valcera, duboke sadržajnosti. Uobičajene salonske
komade on uzdiže do istinskih umetničkih dela. Koncentrisanost
muzičkog sadržaja dolazi do izražaja u njegovim prelidima (25) i
nokturnima (19). Često se u delima jednog sadržaja čuje osobenost
drugog.
Šopen je dao doprinos i stvaranju novih velikih
formi: balada (4), fantazija, skerca (4).
Etide, koje
su do Šopena bile više instruktivne kompozicije, postaju kod njega
pravi koncertni komadi. Napisao ih je 27 i one su objedinjene u tri
opusa: 24 etide op.10 i op.25, kao i 3 etide iz posthumnog opusa.
U
njegovim kompozicijama se može osetiti bogata paleta muzičkih boja
i istančanost tonskih nijansi. Pevnost njegove melodijske linije
ukazuje na vokalno poreklo. Kod Šopena čak i sporedne linije i
glasovi pokazuju nepresušnu izražajnost u gipkosti pokreta, obrta i
prelaza. Njegova dela su suptilno ali bogato ukrašena originalnom
ornamentacijom. Kod njega svaki ukras ima svoj smisao i
izražajnost.
Svojim harmonskim rešenjima on otvara put
poznim romantičarima. Šopen nije uzimao za uzor nekog kompozitora u
pređašnjim razdobljima klasične muzike i gotovo da nije imao ni
muzičke naslednike.
Bio je jedinstvena figura u klavirskoj
literaturi.
 
 
 
 |
|
