Frederic Chopin

Frederic Chopin

 (1810 - 1849)

Frederik Šopen

Najistaknutiji predstavnik poljske muzičke kulture i jedan od najznačajnijih pijanista i kompozitora svih vremena.

U svojoj dvadesetoj godini Šopen se seli u Pariz radi usavršavanja. Do tada je već komponovao svoja dva klavirska koncerta. Bio je prvi zapadni kompozitor koji je u klasičnu muziku uneo elemente slovenske muzike, naročito u polonezama i mazurkama. Imao je problema sa zdravljem i umro je sa 39 godina od tuberkuloze.

Šopen je komponovao skoro isključivo klavirsku muziku koju je obogatio novim izražajnim sredstvima. U ne tako brojna dela koja nisu pisana za klavir ubraja se nekoliko orkestarskih i kamernih dela i sedamnaest poljskih pesama za glas i klavir. Bio je jedinstven kao pijanista i izvođač sopstvenih dela i sasvim osoben kao kompozitor.

Uveo je nova tehnička sredstva u klavirsku fakturu i interpretaciju , kao i slobodan duh i promenljivost tempa. Kod Šopena, tempo je elastičan, a ne i apsolutno metronomski određen, što od izvođača traži odmerenost i ukus.




U Šopenovoj muzici ništa nije sračunato radi spoljašnjeg efekta. Zato izvođenje njegovih kompozicija zahteva veliku izražajnost, osećaj za odmeren rubato, tehničku i interpretatorsku spremnost.

Ostavio je opus od 74 dela koja se granaju na ukupno 166 kompozicija koje po svojoj formalnoj strukturi i poetskim obeležjima nemaju premca u klavirskoj literaturi.

Njegovo stvaralaštvo deli se na 3 faze: 

Prva faza, mladalačka, obuhvata kompozicije koje je napisao u Poljskoj (1816-1830) – od Poloneze u ge molu do Valcera u a molu op. 34, br. 2, objavljen u Lajpcigu 1831 god.

U drugoj fazi (1831-1840) izdvajaju se Skerco u ha molu, prve dve balade, prelidi i Sonata u be molu.

Treći, pozni period obeležavaju Sonata u ha molu, Barkarola i Poloneza-fantazija.

Jednu grupu Šopenovih dela sačinjavaju zbirke igara:
13 poloneza, 56 mazurki, 15 valcera, duboke sadržajnosti. Uobičajene salonske komade on uzdiže do istinskih umetničkih dela. Koncentrisanost muzičkog sadržaja dolazi do izražaja u njegovim prelidima (25) i nokturnima (19). Često se u delima jednog sadržaja čuje osobenost drugog.

Šopen je dao doprinos i stvaranju novih velikih formi: balada (4), fantazija, skerca (4). 

Etide, koje su do Šopena bile više instruktivne kompozicije, postaju kod njega pravi koncertni komadi. Napisao ih je 27 i one su objedinjene u tri opusa: 24 etide op.10 i op.25, kao i 3 etide iz posthumnog opusa.

U njegovim kompozicijama se može osetiti bogata paleta muzičkih boja i istančanost tonskih nijansi. Pevnost njegove melodijske linije ukazuje na vokalno poreklo. Kod Šopena čak i sporedne linije i glasovi pokazuju nepresušnu izražajnost u gipkosti pokreta, obrta i prelaza. Njegova dela su suptilno ali bogato ukrašena originalnom ornamentacijom. Kod njega svaki ukras ima svoj smisao i izražajnost. 

Svojim harmonskim rešenjima on otvara put poznim romantičarima. Šopen nije uzimao za uzor nekog kompozitora u pređašnjim razdobljima klasične muzike i gotovo da nije imao ni muzičke naslednike.

Bio je jedinstvena figura u klavirskoj literaturi.

 


 






 







Comments